svemir

Koračao sam nekom ulicom. Više nije ni važno kojom, neka bude bezimena. Nebitan je prostor u kome se zbiva, već ljudi koji koračaju tom istom ulicom i bivaju u tom istom prostoru. Oni prave od te ulice naziv i kreiraju prostor onakvim kakvim žele da ga vide. Susret dva čoveka...

X - Kakvo bezumlje.

Y - ....

X - Sve je nekako prazno i bekonačno isto.

Y - ...

X - Ti ne misliš ništa o tome?

Y - Ja živim u tom praznom i beskonačno istom, osećam se tako.

X - Ne valja ti to nikako...

Y - Šta ti vidiš u ovoj ulici?

X - Gomilu istih, gomilu nerazumnih...

Y - Zašto mi onda koračamo ovom ulicom kada postoji bezbroj drugih i da li bi to išta      promenilo?  

X - .....