Drvo i iznad njega nesto
Vuče me korak u nepoznato. Za sve sam ja kriv. Svaku moju grešku kupio sam na pijaci mojih laži, smeštenih u mojem umu i spremnih da se u divnom teatru lažljivih usta množe i usložnjavaju.
Beskonačno dugo razmišljajući o jedinoj stvari koja me u poslednje vreme muči, a na koju je sa druge strane teško dati odgovor jeste pitanje: Da li ja odlučujem o svemu i svojim delovanjem utičem na ishod većine stvari? Da li postoji nešto što nadvisuje mene, neka sila, baš kao i kod drveta koje ima svoje korenje i grane, dakle prošlost (tj. poreklo) i sadašnjost koja se razvija? Na to pitanje se može dati odgovor nepotkrepljen do kraja. Negde mislim da je bitno da svaku svoju grešku prihvatimo baš tako, dakle kao svoju. Da zaboravimo na bezbroj raznih rešenja koje sami smišljamo kako bismo zavarali naš razum da radimo uvek prave stvari ali da nešto jače od nas na to utiče....