Bezimena ulica
Published on 02/27,2012
Koračao sam nekom ulicom. Više nije ni važno kojom, neka bude bezimena. Nebitan je prostor u kome se zbiva, već ljudi koji koračaju tom istom ulicom i bivaju u tom istom prostoru. Oni prave od te ulice naziv i kreiraju prostor onakvim kakvim žele da ga vide. Susret dva čoveka...
X - Kakvo bezumlje.
Y - ....
X - Sve je nekako prazno i bekonačno isto.
Y - ...
X - Ti ne misliš ništa o tome?
Y - Ja živim u tom praznom i beskonačno istom, osećam se tako.
X - Ne valja ti to nikako...
Y - Šta ti vidiš u ovoj ulici?
X - Gomilu istih, gomilu nerazumnih...
Y - Zašto mi onda koračamo ovom ulicom kada postoji bezbroj drugih i da li bi to išta promenilo?
X - .....