svemir

Ne znam odakle mi ideja I uopšte potreba da razmišljam u ovom pravcu, dokolica  nije svakako, možda su razgovori na sličnu temu doveli do toga ili je jednostavno ta misao došla iz daleke prošlosti (ovo poslednje bi se svidelo Karlu G. Jungu zasigurno). U svakom slučaju mislim da je dosta bilo tih “individualnih “ pobeda u smislu pobeda sportista, matematičara, raznih naučnika došlo je vreme da se to zaokruži pobedom Srbije kao celine, kao jedna jedinstvena tvorevina koja istupa u ovom konkursu za obaranje rekorda. To vreme pobede Srbije kao celine ide nam u prilog ovoj već više opšte poznatoj težnji da se očuva teritorijalni integritet I politička nezavisnost. Kada sam razmišljao o razlozima koji su pogodni za Ginisa shvatio sam da ih Srbija kao Celina ima poprilično. Naveo bih za početak dva primera koji su dovoljni da nas kandiduju, a koji su toliko očigledni ali čisto sumnjam da ih je neko gledao na taj način. …Dok sam šetao ugledao sam u blizini hrama Svetog Save na jednoj zgradi natpis “Mesijo vodi nas”. Ne znam kakva ovo osećanja izaziva kod  Vas ali kod mene je u prvi mah izazvala smeh. Ne želim ni da razmišljam o razlozima zbog kojih je neko to napisao na zidu zgrade , jer neću sigurno moći da dovršim tekst do kraja. Bitno je međutim, da je taj tekst doprineo tome da obratim pažnju kada prolazim pored svih mogućih objekata pogodnih za ispisivanje grafita I posvetim pažnju šta je napisano na istim. Tako sam video I sledeće natpise: “Kalasnjikov zauvek”, “Policajci su stoka”, “Ana volim te, izvini”…I gomila drugih. To je ujedno moj prvi predlog za Ginisa , jer natpisi nisu nimalo jednostavni I ako se malo zamislite i te kako imaju filosofsku dubinu. Drugi predlog za Ginisa je naš način da se zaštiti parking mesto I to kako ispred zgrada, tako I na ulicama , kraj trotoara I sl. To su sledeći načini: drvo poprilično debelo da niko ne pomišlja da ga sklanja osim pronalazača ovog patenta, više kamenova pravilno raspoređenih I dovoljno velikih da ne možete kolima tek tako da ih zaobiđete, konac u kombinaciji sa papirom kojim se ograđuje parking mesto sa raznoraznim natpisima I sl. Što se tiče ostalih predloga tu je I broj tekstova o Srbiji (uglavnom negativnih), potom zainteresovanost Amerikanaca za naše problem I državu koja je veličine jednog njihovog manjeg grada….

Duva snažan vetar. Neka skupina lišća našla se na udaru tog istog vetra. Sa tim vetrom putovali su jako dugo, nosio ih je i raznosio po čitavom svetu, bez prestanka. To lišće se vuklo po ulicama i dizalo u visine. Neki od tih listova su se s vremenom izvukli i spasili neprestanog lutanja. Tako vremenom vetar je ostajao bez tog pokupljenog lišća sa jedne gomile, gde je onako bez ikakvih pravila pokupio par njih i vukao ih jako dugo. Prošlo je dosta godina i jedan list je i dalje ostao da luta, on biva prisiljen da gleda mnoge neprilike i da se oseća rastrgnuto, jer već duže vreme ne može da izađe iz tog nametnutog koloseka koji vetar kreira. Vetar ubrzava ili usporava njegov ritam. Nekada ga spusti na neku gomilu lišća, pa pomisli da je gotovo sa lutanjima i da je konačno slobodan. Vetar ga ubrzo opet uzima u svoje nevidljive ruke i vuče u nepoznato. List se prepušta vetru. Odustaje od borbe i bilo kakvog pokušaja da se izbavi iz tog nametnutog ritma. Iznenada vetar baci list pokraj puta baš u blizini neke gomile lišća. Prošlo je dugo vremena i list je konačno osećao sigurnost. Vetar je pomerao list neprimetno ali svakim danom sve bliže putu. I kada je vetar potpuno nestao, izgledalo je da će sve biti savršeno. Usled onog pomeranja list se našao na putu gde su ga kola raznosila i vukla baš poput onog vetra. Život je krug.

Cuveni I krajnje jednostavan odgovor sada vec poznate Dusice Todorovic iz jos cuvenijeg video snimka “Zivot Roma”, koja  na pitanje: Kako se  zovete”? glasi: A sto? I opet: A sto? je ostavio dovoljno traga da posle duzeg  besmislenog ali opet korisnog smejanja, zapocnem razmisljanje o na prvi pogled jednostavnom ali zapravo filosofskom pitanju.  Zaista sasvim je logicno postavljeno pitanje. Taj kao I vecina video snimaka ima za cilj da ismeje ljude koji usled nepismenosti, losih uslova zivljenja I ostalih problema bivaju interesantni narodu, jer naprosto taj isti narod voli da se smeje tim povrsinskim stvarima koji imaju svoje duboke korene u ozbiljnim problemima. Naravno, kazem I ja sam se smejao I to vise dana (situacija je delovala zabrinjavajuce) ali mislim da sam tada shvatio da je (bar ja tako mislim), Dusica Todorovic svojevrsno otkrice koje zapravo pokrece sa svojom izjavom novi pravac, kojem ja slobodno dajem naziv : “ kontra stupidizam”. Ona je novinaru, koji je dosao sa predubedjenjem da ce tamo zateci neskolovane I pod time podrazumevao I glupe ljude jasno stavila do znanja da je pitanje jako glupo I sasvim logicno ga pitala: A sto? Zaista zasto je njemu bilo bitno kako se ona zove. Taj “kontra stupidizam” gde jednostavno na glupo pitanje ne mozete, a da ne odgovorite na isti nacin tj. glupo pokazao mi je da za gomilu takvih pitanja u sebi postavim pitanje : A sto? Dosao sam do neverovatnih odgovora. To klasicno pitanje izaziva neverovatno slozene odgovore, mnogo slozenije od samog pitanja. Tako sam pokrenuo jednu lavinu unutrasnjeg smeha jer sam shvatio da za svako glupo pitanje ja jednostavno mogu da pitam: A sto? I time zavrsim raspravu mnogo brze. To se desava iz razloga sto ljudi koji postavljaju glupa pitanja ,sto biva kao rezultat teske dosade ili iz koje kakvih drugih razloga,  nakon ovakvog vaseg pitanja ostaju uskraceni za gomilu drugih pitanja jer shvate da ni sami nisu znali zasto su I na kraju mozda I sta su pitali. Dusica filosof mi je pomogla da usporim mnoge procese u komunikaciji koji se mnogo brze desavaju kada dajemo instant odgovore bez nekog dubljeg razmisljanja. Kao I uvek najmudrije stvari ucimo od najprostijih tj. najjednostavnijih ljudi jer to je na kraju I poenta zivota : biti jednostavan. Pitate se sigurno kakve veze imaju bus plus kartice sa Dusicom Todorovic. A sto?