svemir

ZAŠTO?

 

 

U parku bezbroj cvetova

Svaki od njih ima svoju boju

Bezbroj raznih snova

Svaki ima zanimaciju svoju.

 

Nikome dužni,nikome krivi

Iznad njih obalci ratni,sivi.

 

U parku bezbroj cvetova,

Osmeh im i dalje na licima,

Ona sreća najiskrenija,prava

Uživaju i dalje u svojim igrama.

 

Iznad njih oblaci se stisli

Njima prolaze I dalje lepe misli.

 

 

Ruke ih čupaju

Nestaju, svaki na svoju stranu

U trenutku staju

Odjednom oni nestanu.

 

Nastade na trenutak tišina.

 

Za tren se vrati muzika

Ponovo se nastavlja ista slika.

 

Njihov osmeh je neuništiv!