Чудна земља
Слушај чудна је ово земља. Причам ти сада како иде песма о њој...
У једној земљи чудној,
Има један слој,
И то слој људи,
Што за туђим луди.
То пати и чезне,
Да другога зезне,
Да зезне и сазна раније,
За муке туђе од свог комшије.
И кад причу сазнају,
Они мало зачина додају,
Па то звучи маестрално,
Готово да је стварно.
А онда у земљи чудној,
Дође други слој,
То су они пуни разумевања,
Што су жељни оваквог знања.
Они пате за туђом несрећом,
Доживе ако треба и нервни слом,
Па брзо похитају
да савет, од назови срца, дају.
А тамо нађеш већ трећи слој,
Што лије сваки дан зној,
Што трчи око куће туђе,
И прати ко ће све да уђе.
Кад уђе слој други,
У кући где проблем труби,
Слој трећи чека стрпљиво,
Да га пита шта има ново.
Кад слој други изађе,
Њега нека мука снађе,
Паде на трећег нагло,
Као какво посечено стабло.
И слоју другом беше мука велика,
Па је морао трећем да кука,
Исприча му причу целу,
Па се удари одједном по челу.
У тренутку се други сети да је погрешио
Схвати да је свог комшију случајно издао
Па замоли трећег да о томе ћути
И заборави на његов говор глупи.
Онда трећи оде код слоја четвртог,
Што је незаинтересован живота читавог,
И случајно му исприча све детаље,
Са упозорењем: не шири даље!
Онда четврти крене међ народ,
Вређа свој сопствени род,
видно изнервиран и разочаран,
постаје исувише бучан.
Па он гласно говори свима
Да не може да верује каквих људи има
Зар је могуће да људе интересује туђи проблеми
Зар је могуће да су на злобу спремни.
И слој четврти покушава да се одупре,
Да не каже, а у ствари за тим `мре,
И одједном случајно под притиском људи
Он све што је сазнао раструби.
Па да би се спасли слојеви сви,
Брзо један за другим, редом они,
Кренуше код комшије,
Да сваки образ умије.
Тамо код комшије,
Не зна се ко кога оптужује,
Трећи криви првога,
Четврти криви другога.
На крају устнове да је за све крив слој пети,
Него нису смели да кажу јер им он прети,
Да им се лоше пише,
Али они ипак истину открише.
А слој пети ћути и гледа,
Разум му не да ,
Да се спушта толико ниско,да се преда беди,