Moj mali brod
Pokušao sam da napravim brod koji će da plovi. Znao sam da će me pokušaj da nateram nešto da funkcioniše koštati dosta vremena i previše truda ali nisam odustajao. Imao sam već osmišljen njegov izgled ali nedostajalo mi je umeća da ga napravim. Gledao sam bezbroj raznih maketa kako bih napravio svoj brodić koji će bar približno izgledati kao te makete ali i koji će ploviti u posudi koju sam napunio vodom. Posle nenormalne upornosti, koja je bila nenormalna utoliko što sam od samoga početka video da neću uspeti, tj. i ako bude uspelo da neće ličiti ni na šta. Već sam imao viziju kako će ploviti, u kom pravcu ići, dakle sve do detalja, samo je nedostajala realizacija. Kada sam ga konačno napravio I bio zadovoljan kako izgleda, ostalo je logično jedino da ga još pustim da mojim skromnim, nazovimo to izmišljenim morem, zaplovi na veštačkim talasima stvorenim mojim ludačkim duvanjem, a sve zarad uspeha. Stajao je mirno I onda počeo da se talasa u ritmu mojih izdisaja. Ubrzo je potonuo, jer sam prevideo jednu malu sitnicu. Brod je bio od papira. Kada se toliko truda uloži u bilo šta, u ovom slučaju u moj brodić, ja sam za to da se ostane optimista čak I kada sve propadne, I da se nastavi sa borbom I tako iznova koliko god treba…Neka taj isti brod plovi talasima moje mašte u moru misli o boljem sutra.
Moj mali brod je podmornica...