Plava i crna
Плава боја изнад мене протеже се бесконачно дуго. Ниједне шаре нема, само једна боја бескрајно дуга и разапета изнад мене. Око мене бескрајно дуга црна боја, она се некако обмотава и приближава ми се. Клечим избезумљен. Остале су ми само плава боја у коју се уздам, и црна које се плашим. Некада ми се чини да се плава полако удаљава, а црна много брже без икаквог правила прави свој обруч и приближава се опасно близу. Безброј речи упућујем плавој, безброј мисли јој посвећујем и уздам се у њу. На тренутке се препуштам црној, јер из страха и слабе вере помишљам да надвладава и да је јача. Враћам се мислима на тебе. Затварам очи и препуштам се једном колориту. На моме лицу исцртава се осмех подстакнут успоменама. Отварам очи, бескрајно плаво небо изнад мене, корачам улицом, волим људе.