Snovi
Rodio sam se pre mnogo godina, osmog dana u nedelji. Ovaj
jezik ne poznajem. Ćutim. Prilagođavam se okolini.
I da li je išta
sigurno? Sve je jedna velika varka osmišljena toliko dobro da verujete da je
istinita. Sve što postoji oko nas je stvoreno I stvara se mimo naših želja. Mi
menjamo, stvaramo, delamo u million pravaca, a svi oni vode samo jednom već
određenom pravcu. Sve mi je nametnuto, i koliko god puta me pitao šta sam, ko
sam, odakle sam, nikada neću moći da ti kažem odgovor, jer su moje staze
unapred predviđene, ja biram pravac koji je poput neke prečice koji me opet
vraća na već određen put. Nikada nisam istraživao ko sam ja zapravo, jer bi to
bila misija osuđena na propast,time bih verovatno uvredio najbliže i što je
najgore verovatno bih sebe bacio u tešku depresiju prouzrokovanu činjenicom da
je daleko ono što ja osećam od onoga kako živim. Posle ovih razmišljanja uopšte
mi nisu čudni ljudi koji misle da su se nekada zvali drugačije, da osećaju
druga mesta za svoja rođenja, a ne ona u kojima su zapravo rođeni, da su rođeni
drugog datuma i sl. To me opet vraća na činjenicu da ništa nije sigurno. Ovi trenuci
u kojima živimo, ove varke koje se smenjuju poput mraka i dana, ova linija
životnog kruga koja obmotava suštinu našeg življenja, koju ne možemo otkriti, i
izvan te iste linije se dešava još bezbroj stvari koje takođe nećemo saznati,
sve to zajedno je jedna velika priča u koju moramo da verujemo. Daleko od svega
i svakog, moje misli vode me ka nekoj dalekoj zemlji , drugoj kulturi i
običajima. Moji snovi vode me unutrašnjosti kruga. Budim se i živim sasvim
drugačiju priču, radostan što mi niko ne može uskratiti snove.